Дан школе

Данас је у нашој школи уприличена свечана приредба, којом смо прославили Дан школе.

Програм, колаж сачињен од песме, стихова и драмских скечева измамио је осмех на лицима свих присутних и на кратко подсетио на смисао живота и лепоте детињства и одрастања. Програм су припремили ученици млађих разреда уз помоћ својих учитељица, као и чланови рецитаторско-драмске секције и хора наше школе.

Захваљујемо се гостима за пажњу и аплаузе, а ученицима наше школе желимо да у овој години освоје још више медаља на спортским надметањима, још више првих места на такмичењима и много петица и похвала у дневницима.

 

Више од две стотине година дуга је прича о тежњи народа једног малог места да се избори за право своје деце на писменост и знање. Дуг је и мукотрпан тај пут био, али је циљ био јасан,  можда најбоље исказан речима великог Доситеја Обрадовића: „Васпитање младих је најнужнија и најполезнија ствар чловеку на свету!“

Најстарији записи у којима се помиње наша школа и учитељ заблаћки Јован Јанковић датирају из 1811, односно 1813. године и пронађени су у манастиру Сретење у Oвчарско-кабларској клисури. У то време школа у Заблаћу била је једина у целој Пожешкој нахији, а то је данас простор Моравичког и Златиборског  округа, што говори о њеном значају.

За више од две стотине година постојања, школа је претрпела неколико рушења и страдања делећи судбину свог народа, али је увек обнављана и ницала из пепела као локални храм знања.

Године 1963. школа је понела име великог српског песника рођеног у нашем месту, Владислава Петковића Диса, чији датум рођења и обележавамо као Дан школе.

Школа је место на коме време пролази необично брзо. Смењују се јутра која започињу дечијим смехом и грајом и док се осврнете око себе од неспретног, уплашеног првака стасали сте у седмаке и осмаке који за који месец одлазе из своје школе. А шта се памти? Брдо стихова, датума, формула, питања и одговора стало је у ваше главе и носите их даље у средње школе. Али оно што памтимо целог живота и што смо сви стекли у школи, без обзира на оцене и просек, на такмичења, на успехе и поразе јесу пријатељства за цео живот, јесу прве, праве и искрене љубави због који се стидимо и црвенимо, али које су нас учиниле бољим и племенитијим људима.

У школи  се учи живот. Учи се да после кише увек сија сунце. Некада се у животу надвије и тешка, густа, непрозирна тама и прекрије светлост. Тада човек открива своје најјаче оружје-реч, мисао, знање, вољу. Разбија камење спотицања, раздире сумњу и неверицу и проналази смисао постојања. То знање, које руши све пред собом, стичемо у школи и налазимо у књигама, јер „књиге царују, војују и побеђују.“  У школи научимо да побеђујемо, да се радујемо својим и туђим успесима, али и да останемо достојанствени када губимо и победнику признамо да је бољи. И све то се зове одрастање. И на том путу битно је само корачати високо уздигнуте главе, гледајући у будућност ка остварењу својих циљева и снова, али је важно и сачувати ону децу у нама која свет и живот чине шареним и безбрижним.

  • Фотографије забележене на прослави погледајте на фејсбук профилу наше школе: https://www.facebook.com/profile.php?id=100082293669354