Путевима Немањића

Између вероучитеља Душка Симеуновића и наставнице географије Марине Ранковић јавила се сјајна идеја да поведу ученике седмог и осмог разреда наше школе на излет и то у посету наших великих светиња и значајних споменика једног времена – манастр Студеницу, Петрову цркву, Ђурђеве ступове и Сопоћане. Како би доживљај овог едукативно-духовног излета био комплетан, вероучитељ Душко и наставница географије Марина Ранковић су подстакли ученике осмог разреда да одрже предавање уз прикладну презентацију. Ученици су квалитетно одговорили на задатак и осталим ученицима и заинтересованим наставницима пружили сјајан увод у причу о овим светињама која сведоче о вери и култури једног времена. Предавање је било заказано за петак, 1. октобар 2022. године, само дан пре него што ће се ова заинтересована дружина упутити у својеврстан времеплов.
     У суботу, 2. октобра, ученици седмог и осмог разредна наше школу су заједно са својим вероучитељем Душком Симеуновићем, наставницима Марином Ранковић, Милијаном Пауновићем, Срђаном Јовићем, Зорицом Ђаковић, Катарином Драгутиновић и учитељицом Биљаном Симовић кренули планираним путем. Овој дружини, раздраганој и пуној знатижеље, пут је прошао брзо и као за трен, нашли смо се испред манастира Студеница. Дочекао нас је пријатан гостопримац који је био расположен да нам исприча причу која иза својих зидова крије манастир Студеница. У долини реке Студенице, подно планине Радочело, Стефан Немања је подигао цркву и посветио је Богородици. Данас његове мошти почивају управо у Богородичиној цркви. Обилазећи манастирски комплекс, могли смо чути ђаке како коментаришу колико је лепо, а у исто време невероватно, ходати онуда куда је ходао велики Стефан Немања, па велики Свети Сава, који је овај манастир, својим старатељством, уздигао у културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Чули смо, али смо и сами могли видети да студеничке цркве представљају врхунац уметничког изражаја. Ђаћима је више него инетерсантно било када нас је гостопримац увео у манастирску трпезарију. Ту смо се сместили и упијали сваку реч о значају монументалног здрања у којем смо.
Након доручка, пут нас је водио до Петрове цркве у Расу, два километра северно од Новог Пазара. Црква Светих апостола Петра и Павла представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Свештеник нас је обгрлио причом о овом храму, у чијем се архитектонском склопу чува неколико епоха. Њено језгро нам показује да је на месту овог храма била ранохришћанска богомоља, највероватније из шестог века. Најинтересантнији део приче је да је овај ранохришћански објекат подигнут над илирским кнежевским тумулом, који потиче из петог века пре наше ере. То потврђују грчке вазе, сребрно посуђе, златни накит, предмети од стакла и ћилибара и украси изузетне лепоте, али и велике историјске и уметничке вредности, који су ту пронађени. Ђаци, немо слушајући свештеника, разгледали су храм у ком је поново крштен, односмо миропомазан Стефан Немања, који је управо овде одржао чувени сабор на коме је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном. Окађени миром, наставили смо пут ка Ђурђевим Ступовима.
Како је овај манастир подигнут на самом врху брда, на надморској висини од 742 метра, са ког се, касније ћемо видети, пружа изванредан поглед на масиве Голије и Рогозине, а пак у даљини према Ибру и на масив Копаоника. Изашавши из аутобуса, сви смо активиралил апликацију ТренинГО и уз узвишење ка манастиру корачали смо за нашу школу. Успут смо са ученицима разменили по неку мисао, од којих је и та да је место подизања манастира пажљиво бирано. Особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле звоника одредила је касније назив и цркви и манастиру – Ђурђеви ступови. Значајна је прича о настанку Ђурђевих ступова. Историја каже да је у доку династичких борби за врховну власт у Србији, Стефан Немања је био заточен од стране своје браће у једној пећини у Расу. Манастирско предање се наставља и казује да се Немања тада заветовао да ће изградити храм и посветити га Светом Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Када је власт преузео, Немања је отпочео градњу манастира.  Након лепо проведеног времена у овом манастиру, шетње путићима којима је шетала и мудра глава наших Немањића, неколико начињених фотографија, наставили смо пут.
Последња дестинација била нам је манастир Сопоћани, који уједно и један од најзначајнији споменика културе у нашој земљи. Могли смо видети и доживети зашто се фреске у овом манастиру сматрају ремек делом. Сопоћане су у свету прославиле фреске, јер оваква уметност сматра се веома напредном за век у ком су стваране. Ликовни уметници, иконопицси и архитекте кажу да можемо слободно, без лажне скромности, сматрати да је уметност манастира Сопоћани претеча италијанске ренесансе. Много смо интересантних прича чули у овом манастиру везаних са њега и његове и наше Немањиће, од којих је једна са је назив Сопоћани манастир добио по старословенској речи сопот, што значи извор.
Ручали смо, како је унапред и договорено, у ресторану манастира Сопоћани. Ручак је био у изузетно пријатном амбијенту, који је одисао неком послебном топлином. Обилан и укусан оброк нам је добродошао, јер смо већ полако сви осећали да нам је неопходно да мало предахнемо. Након ручка и кратког одмора, наставници су изненадили ученике квизом, који су заједничким снагама и идејама осмислили наставница географије Марина Ранковић и вероучитељ Душко Симеуновић. Квиз је био састављен од седам кругова питања за четири екипе, које су чинили ученици седмог и осмог разреда и то: ученици првог одељења седмог разреда су се звали Дарежљивост, а ученици другог одељења седмог разреда Искреност, док су ученици првог одељења осмог разреда носили име Писменост, те ученици другог одељења осмог разреда Захвалност. Све четири екипе су показале лепо познавање историје православља, а највише тачних одговора је имала и победу однела екипа првог одељења осмог разреда Писменост. Ученици су између себе оцењивали тежину питања, говоривши да су нека била баш тешка, а опет и да је било лакших питања. А оно што је најважније и што је био циљ наставника који су квиз организовали јесте квалитетна забава. Ученици, сигурни смо, са собом носе позитивна искуства са овог једнодневног путешестива. А, ми им обећавамо да ћемо ускоро поново организовати неки едукативно-забавни дан.